Неписмено милион и 350.000 становника Србије. Да би се стање побољшало, потребна истрајност професора, њихова боља обученост, али и већа брига свих који говоре српски језик о његовој правилној употреби.
У Србији око милион и 350.000 неписмених становника, "без дана школе", или са неколико разреда основне школе, дочекује Међународни дан писмености. Нажалост, грађани често мешају ћирилицу и латиницу, употребљавају у нашем писму непостојећа слова.
Да би се стање у Србији побољшало, потребна је истрајност професора у школама, њихова боља обученост, али и већа брига свих који говоре српски језик о његовој правилној употреби.
У Србији има више од 250.000 људи који не знају ни да се потпишу. Неписменост је очигледна и на јавним местима. Греши се у писању великог слова, састављеном или растављеном писању речи, интерпункцији, употреби речи, конструкцији реченице. Свакодневни говор је све сиромашнији, а читају се само лака штива.
Председник Друштва за српски језик и књижевност Вељко Брборић наводи да би волео да имамо системске вредности, да се не дозволе елементарни пропусти.
"Пропусти се види сваког дана на улици, а о томе нико озбиљно не води рачуна или прецизније, мало је оних који о томе воде рачуна", каже Брборић.
Велики је број оних који напуштају школовање између 10. и 15. године. Међу њима највише је Рома. Има и оних који не умеју да попуне формулар, напишу писмо или молбу. Ипак није проблем ако се погреши, проблем је што се то непрестано понавља, истичу стручњаци.
Лекторка Јелана Дубајић истиче да упркос томе што су написане бројне књиге, одлични текстови, што су побројани сви примери, грешке и даље постоје.
"Онај ко говори мора да чита оно што други пишу и тако ће и сам бити бољи", каже Дубајићева.
Немар је велики непријатељ писмености људи у Србији. Све мање се води рачуна о томе како се пише и говори. Зато у Министарству просвете кажу да ће у наредном периоду побољшати квалитет образовања.
Министар Жарко Обрадовић сматра да је важно да људи схвате колико је образовање важно за бољи живот.
"На појединачном плану ту је доношење закона о образовању одраслих, којим ће се решити питање неформалног образовања, додатног образовања, као и доживотног учења. Тако ће се створити предуслов да свако може да учи, без обзира на године", наводи Обрадовић.
У Србији је међу образованима, највише оних са средњом школом, док је са високим образовањем свега 6,5 одсто грађана. Подаци УНЕСКО-а показују да је у свету неписмено скоро 900 милиона људи.
Read more..
